Vaskrs u radosti – Enmon tim vam želi mirne praznike

Praznici najčešće stižu kao zvuk. Čestitke, poruke, reklame, vesti, tradicija koja viče s televizije i rafova prodavnica – sve nas, valjda u najboljoj nameri, poziva da nešto proslavimo.

Ali Vaskrs nije zvuk.
Vaskrs je tišina između reči. Tišina između dvoje ljudi koji se pogledaju i znaju da ne moraju ništa da kažu. Tišina između prošlog i budućeg, kada za trenutak imamo sadašnjost – stvarnu, punu, prisutnu.

U firmi kao što je Enmon, gde skoro se stvari meri rokovima, planovima, tabelama i terminima isporuke, naučimo da hodamo brzo, da odgovaramo kratko, da budemo "efikasni". I to jeste važno.
Ali nijedna isporuka, nijedan plan, nijedna tabla u Excelu ne zna šta znači poljubac deteta, miris hleba, osećaj da si u životu nekome važan.

Zato pišem ovu poruku u ime svih nas, ali bez velikih reči. Ne da bih vam čestitao praznik – to možete da pročitate bilo gde.
Nego da vam poželim nešto iskrenije. Nešto tiše.

Možda Vaskrs ne mora da znači isto za sve. Za nekoga je to vera. Za drugoga – uspomena. Za trećega – trenutak da se odmori i podseti na sebe.
I sve je to u redu. Vaskrs ne traži od nas da budemo isti, nego da budemo bliži. Onako kako znamo. Onako kako osećamo.

To je dan kad svet počne da miriše drugačije. Kad boje postanu dublje. Kad shvatiš da svetlost nije ono što pada spolja, već ono što neko u tebi zapali – pogledom, rečju, ili jednostavno time što je tu.

I možda, ako budemo imali sreće, i ove godine ćemo uspeti da to prepoznamo.
Da ne prođe Vaskrs kao još jedan praznik koji se odslika u story-ju i nestane.
Da ne ostane samo na stolu, već da se dogodi i u nama.

Jer i mi, koliko god da smo različiti, činimo jedan zajednički prostor. Kao mozaik.
Možda svaki od nas jeste samo jedna pločica – različita bojom, oblikom, sjajem. Ali tek kada se spoje te različitosti, nastaje ono što traje. Tek tada prostor dobija smisao.

U Enmonu radimo upravo s takvim stvarima – materijalima koji traju, koji spajaju, koji povezuju.
Ali ono što nas zaista povezuje nisu materijali – već ljudi. Poverenje. Pripadnost. I poneki trenutak tišine, u kojem znamo da nismo sami.

Zato neka vam ovaj Vaskrs, kao mozaik od najlepših trenutaka, donese ono što se ne može ni izmeriti, ni kupiti:
mir koji staje u dlan, pogled koji znači više od hiljadu reči, i osećaj da ste deo nečeg što ostaje.

U ime svih nas iz Enmona –
miran Vam praznik. Topao. Tiho radostan.