Moj nalog
Vodič: Kako postaviti pločice velikog formata?
U svetu arhitekture i dizajna enterijera, pločice velikih dimenzija postale su pravi hit, nudeći brojne prednosti za unutrašnje i spoljašnje prostore. Od vizuelne privlačnosti sa minimalnim fugama do jednostavnijeg održavanja, velikoformatne pločice mogu znatno obogatiti svaki prostor. Međutim, njihova instalacija zahteva posebnu pažnju i veštine. Ovaj detaljan vodič pruža sve potrebne informacije kako bi uspešno izveo ovaj zadatak.
Međutim, važno je prepoznati da, pored svoje zavodljive privlačnosti, pločice velikog formata nisu jednostavne za postavljanje kao pločice manjih dimenzija. Za razliku od standardnih instalacija pločica, ovi veći pandani dolaze sa svojim jedinstvenim smernicama koje su stvorene da ublaže eventualne prepreke pri postavljanju. Sada, kada pominjemo izazove, nemoj dozvoliti da te ta ideja zabrine. Umesto toga, posmatraj to kao priliku da unaprediš svoje veštine. Postoji samo nekoliko ključnih informacija koje treba razumeti i imati na umu kako bi olakšao sam proces postavljanja ovih pločica. Ovaj vodič je pažljivo osmišljen da ti pruži sve neophodne informacije za bezbrižno putovanje kroz proces instalacije. Dakle, pre nego što se upustiš u svoj projekat, pažljivo pročitaj ovaj blog kako bi osigurao da sjaj tvojih pločica potraje u godinama koje dolaze.
Šta se podrazumeva pod terminom pločice velikih formata?
Napredne tehnologije omogućile su proizvodnju pločica velikih dimenzija - dostižući impresivne veličine kao što su 3,2 m x 1,6 m sa debljinama od 3 mm do 12 mm. Pionirska tehnološka dostignuća pretežno potiču iz Italije, snažnog centra u pejzažu proizvođača keramičkih pločica. Ova progresivna promena u dimenzijama keramičkih pločica istovremeno je oblikovala prakse instalacije. Italija, kao lider u tom smislu, predstavila je nacionalni standard, postavši prepoznatljiva kao pionir u ovoj oblasti. Godine 2013. godine, Italija je uvela UNI 11943 standard, koji definiše pravila i smernice za izbor, dizajn, izvođenje, upotrebu i održavanje keramičkih obloga. Ovaj standard je kasnije unapređen 2016. godine, sada prepoznat kao UNI 11493-1. Prema ovom standardu, keramička pločica velikog formata je ona kod koje najmanja strana prelazi 60 cm, dok tanka keramička pločica ima debljinu koja ne prelazi 5 mm.
Dok investitori teže ka izboru keramičkih pločica vođeni njihovom krajnjom estetikom, majstori se suočavaju sa specifičnim izazovima. Posebno, težina ovih pločica se pojavljuje kao primarni problem, što prevazilazi komplikacije transporta i postavljanja. Teška pločica zahteva ravnomerno potapanje u lepak; neuspeh u postizanju ovog ravnotežnog stanja rezultuje neujednačenim izgledom površine. Ova poteškoća može biti pogoršana neravnom podlogom. Dodatno, velike i teške pločice pokazuju veće savijanje. U odsustvu specijalizovanih alata, moguća je deformacija ili, u najgorem slučaju, pucanje. Veština nanošenja lepka zahteva poznavanje pravilne količine, redosleda i smera. Nedovoljno pokrivanje poleđine pločice lepkom predstavlja pretnju za prijanjanje, što dovodi do formiranja vazdušnih džepova. Tokom upotrebe, posebno kod podnih obloga, ovi delovi su podložni oštećenjima usled koncentrisanog pritiska zbog nedostatka podrške. Pored ovih razmatranja, dva ključna faktora u postavljanju pločica velikog formata obuhvataju temeljnu pripremu podloge i izbor adekvatnog lepka.
Postavljanje pločica velikog formata - korak po korak
1. Priprema podloge
Na prvi pogled nam je jasno, da sama priroda pločica velikog formata ima bitne razlike od njihovih manjih pandana poput metro ili mozaik pločica. Stoga je logično zaključiti da njihova težina zahteva čvršću podlogu. Pre nego što započneš postavljanje, snaga podloge je podjednako ključna kao i njena ravnoteža, i jedno i drugo su ključni faktori za brzu i visokokvalitetnu instalaciju pločica.
Prvo se uveri da tvoja površina ispunjava ili prevazilazi industrijske standarde, pre svega očišćena od strukturalnih nečistoća kao što su ulje, prljavština, boja ili drugi hemijski ostaci. Zatim, proveri da li površina i težina pločica odgovaraju lokalnim građevinskim propisima. Zanemarivanje ravne podloge može dovesti do situacije gde ivica jedne pločice nadmašuje ivicu susedne pločice, imajući za posledicu neujednačen i neugledan izgled; da ne pominjemo potencijalni rizik od spoticanja i povreda stopala. Ovaj fenomen poznat je kao lippage (neujednačene ivice pločica).
2. Izaberi pravi lepak
Nakon što si proverio i obezbedio čvrstu i ravnu podlogu, izbor lepka je jedna od ključnih stavki u procesu postavljanja pločica, koji će imati snagu da drži i fiksira pločicu za podlogu, budući da se radi o površinama i do 5m2 po pločici. Kriterijume i klasifikaciju lepkova za keramičke pločice generalno određuje standard SRPS EN 12004: Lepkovi za pločice – Zahtevi, vrednovanje usaglašenosti, klasifikacija i oznake. Prethodno pomenutim italijanskim standardom UNI 11493-1 za izbor lepka za keramičke pločice velikog formata u slučaju cementne podloge preporučuje se upotreba lepkova klase C2 i deformabilnosti klase S1 ili S2 (sl. 5), u zavisnosti od veličine pločica.
Važno je izbegavati tanke lepkove koji se često koriste kod standardnih instalacija pločica, jer se sužavaju tokom sušenja, potencijalno dovodeći do neravnih površina ili pukotina pri radu sa većim pločicama. Zbog toga je kompanija ENMON, u okviru svog brenda ENOKOL, plasirala na tržište ULTRA FLEX Lite. Ovaj lepak je visoko kvalitetan, fleksibilan cementni lepak sa ULTRA LIGHTWEIGHT tehnologijom. Preporučuje se za veće dimenzije pločica gde jedna strana ne prelazi 300 cm. ULTRA FLEX je klasifikovan oznakom C2TE S1 prema standardima Evropske Unije (EN 12004) što ga čini izuzetno snažnim i fleksibilnim lepkom bez klizanja i sa produženim vremenom obrade.
Za početak je potrebno pločicu velikog formata iz kutije podići vakumskim nosačima na kolica i transportovati je do mesta lepljenja. Po spravljanju lepka, površinu pločice i površinu na koju se lepi potrebno je oprati sunđerom uz korišćenje vode i blagog deterdženta kako bi se uklonile sve nečistoće.
3. Proces postavljanja velikih keramičkih pločica
Za montažu pločica velikih dimenzija, trenutni standardi preporučuju dvostruko nanošenje lepka, preciznije rečeno – nanos lepka kako na podlogu tako i na zadnju stranu pločica. Zadnja strana pločica obavezno treba biti očišćena i oslobođena prašine.
Nanošenje lepka se vrši uz pomoć nazubljene metalne gleterice. Na podlogu prvo treba naneti tanak sloj lepka ravnom stranom gleterice kako bi se uklonili preostali tragovi prašine. Nakon toga, preostali lepak se nanosi nazubljenom stranom gleterice, postupno pokrivajući površinu i koristeći pravolinijske pokrete. Da bi se postigla maksimalna pokrivenost, lepak se nanosi u potezima paralelno s kraćom stranom pločice, i u istom pravcu na pločici i podlozi. Dakle, veoma je važno da se lepak nanosi i na pločicu i na površinu na koju se lepi! Pravilnom pripremom podloge i pravilnim nanošenjem lepka smanjuje se rizik da ostanu praznine u sloju lepka što je slaba tačka pločice.
Onda sledi delikatan posao – postavljanje pločice na podlogu. Pre podizanja pločice, koja može biti teška i 80 kilograma, proveri da li vakumski nosači dobro dihtuju. Pojedini modeli vakumskih nosača imaju i pokazatelj nivoa prianjanja što može da pomogne u proceni dihtovanja. Pločica se podiže i postavlja na mestu vodeći računa da se tragovi lepka na podlozi i na pločici poklope!
Za postizanje potpunog prijanjanja između pločica i podloge, kao i za izbacivanje preostalog vazduha, standard UNI 11493-1 propisuje dodatne metode obrade, kao što su upotreba vibracione ploče ili pritisak gumiranim gletericama. Pritisak na pločice izvodi se od sredine ka krajevima u pravcu nanošenja lepka, tako da se postigne potpuno istiskivanje vazduha iz formiranog vezivnog sloja. Ovaj opisani metod postavljanja podjednako se primenjuje i za podne i zidne obloge.
4. Fugovanje
Potom sledi postavka sledeće pločice uz korišćenje distancera (krstića), a onda i fugovanje. Širina fuge definiše se još u fazi projektovanja i u osnovi zavisi od vrste podloge, veličine i tipa keramičkih pločica i područja primene (zid odnosno pod, spoljni odnosno unutrašnji prostor). Opšte preporučena minimalna širina fuge je 2 mm, a zavisi od vrste podloge, namene prostora i predviđenih opterećenja. Pre nanošenja mase za fugovanje treba odstraniti ne samo distancere (krstiće), već i višak lepka u fugama, prašinu i druge nečistoće. Fugovanje može da započne 2 do 3 sata posle lepljenja brzovezujućim, odnosno 24 sata posle lepljenja normalno-vezujućim ili reaktivnim lepkovima.
5. Sečenje pločica
Sečenje pločica velikog formata je delikatan posao. Potrebno je koristiti velike stolove za sečenje i odgovarajući alat koji dihtuje na pločicu vakumom. Po određivanju mesta sečenja, potrebno je napraviti prvi prolaz sečivom uz lagani pritisak celom dužinom. Potom se se ponovo prolazi sečivom uz jači pritisak vodeći računa da se sečenje izvrši bez zastajkivanja. Specijalnom alatom potrebno je pritisnuti kraj pločice dok se ne čuje zvuk pucanja pločice po celoj širini.
6. Formiranje dilatacionih spojeva
Pri polaganju keramičkih pločica, a posebno velikih formata, treba uzeti u obzir ponašanje pločica pri temperaturnim promenama, efekat delovanja pločica zbog promene temperature jeste činilac zbog kojeg treba posebno pažljivo predvideti elastične spojeve, a u obzir treba uzeti i dilataciju u podlozi i zidovima.
Pri oblaganju velikih površina, postavljanje dilatacionih spojeva širokih 1 cm izvodi se na sledeći način:
- na površinama na kojima se očekuju pomeranja i savijanja - na svakih 9 do 12 m2
- na stabilnim podlogama spojevi se postavljaju na svakih 16 do 25 m2
- pri polaganju treba ostaviti otvor od cca. 5 mm između zidova, stubova, na spoljašnjim i unutrašnjim uglovima i sl.
Širina elastičnih spojeva određuje se prema debljini i veličini pločica, karakteristikama podloge, području upotrebe i predviđenom opterećenju. Zaptivna masa pravilno će delovati samo ako su spojevi pravilnih dimenzija.
Savet za kraj: Izbegavaj pločice velikog formata na vlažnim površinama
Iako pločice velikog formata oduševljavaju vlasnike kuća, njihova korišćenje u vlažnim oblastima poput kupatila ili tuš kabina zahteva pažljivo razmišljanje. Iako može biti manje važno u prostranim kupatilima gde se prostirka može postaviti na pod, tuš kabine zahtevaju drugačiji pristup. Standardno pravilo je da pločice na podu tuš kabine ne prelaze 15 cm², kako bi se postavilo više fuga radi boljeg prianjanja i stabilnosti. Veća klizavost pločica velikog formata povećava rizik od pada u tuš kabini, čineći ih neprikladnim. Umesto toga, manje pločice ili mozaik pločice su bolji izbor za tuš kabine i vlažne oblasti, zahvaljujući boljem prianjanju koje pružaju fuge.
Slična razmatranja važe i za bazene i spa centre. Pločice velikog formata ne pružaju potrebnu otpornost na klizanje u bazenima, spa centrima ili površinama oko bazena zbog manjeg broja fuga između velikih pločica. Iako pločice velikog formata mogu lepo ukrašavati zidove, manje pločice ili mozaik pločice su bolje rešenje za vlažne površine, zahvaljujući poboljšanom trenju koje pružaju fuge.
Prednosti pločica velikog formata u dizajnu enterijera su mnogobrojne, uključujući lakše održavanje, savremeni estetski izgled i unikatnost. Nadamo se da, ukoliko razmišljaš da postaviš pločice velikih formata, ovaj blog odgovara na sva vaša pitanja.
Hvala što čitaš naš blog. Ukoliko imaš bilo kakvih pitanja kontaktiraj nas na marketing@enmon.info ili pozovi 0800 33 33 35
